Rast tereta u Evropi: efekti oporavka na kraju 2020.
9% više unosa tereta nego u prethodnom kvartalu - 2020. COVID godina se završila bumom. Sasvim netipično za poslednje mesece u godini, TIMOCOM-ov transportni barometar je zabeležio rekordne brojke unetih tereta u 44 evropske zemlje. Broj tereta je od novembra do decembra porastao za 1,5 miliona, tj. za 18%.
2020. godina se završila jakim četvrtim kvartalom
Četvrti kvartal 2020. godine je potvrdio pozitivno kretanje tereta koje je nagovešteno u septembru 2020. godine. 2020. je okončana plusom od 53% više unetih tereta u poređenju sa poslednjim kvartalom 2019. godine. Nakon septembra unos tereta je i u oktobru dostigao brojku od 10 miliona. Uopšteno su meseci od oktobra do decembra 2020. godine zabeležili rast od 43%, 47% i 76% u odnosu na iste mesece lani.
Upadljivo pozitivno je, npr. bilo kretanje uvoza iz Austrije za Nemačku sa prosečnim rastom od oko 175% u poređenju sa završnim kvartalom 2019. godine. Pritom novembar (+235%) prate oktobar sa 114% i decembar sa 175%.
Važne impulse za efekte oporavka tokom cele godine daju različite faze karantina tokom pandemije. Dok su, na primer, ponude tereta za ture iz Nemačke za Francusku u aprilu i maju 2020. godine opale za 84% i 67% u odnosu na iste mesece 2019. godine, one su nakon popuštanja strogih početnih mera u maju doživele nagli rast u junu. Ponuda je samo u ovom delu 2020. godine povećana za 16%. Posmatrano za celu godinu, unosi tereta su zbog popuštenih ili pak najavljenih ograničenja porasli za 8% u odnosu na 2019. godine.
Slične oscilacije dokumentuje transportni barometar kod unosa tereta iz Italije za Nemačku. Nakon što je prvi talas pogodio Italiju, trgovina između dve zemlje se oporavila u drugoj polovini godine. Gubici iz drugog kvartala su ponovo nadoknađeni rastom od 58% u oktobru, 128% u novembru i 139% u decembru.
Rumunija na začelju
Suprotno evropskim trendovima, trgovina između Nemačke i Rumunije se nije tako dobro razvijala u poslednjem kvartalu 2020. godine da bi pad mogao da bude nadoknađen. Iako su ponude tereta skočile, sveukupno su one sa -40% u oktobru, -42% u novembru i -10% u decembru bile znatno ispod nivoa istih meseci u 2019. godini.
Na relaciji od Poljske za Rumuniju trend rasta je na kraju 2020. čak potpuno poništen: oktobar je zabeležio -35%, novembar -15% a decembar -32% unosa tereta.
Pandemija oživljava nemački unutrašnji promet
Nemački unutrašnji promet je u poslednja tri meseca 2020. zabeležio rast od 9% u odnosu na prethodni kvartal i od čak 62 % u poređenju sa istim kvartalom 2019. godine. Pritom je veliki rast unosa tereta u decembru (+38%) anulirao relativno slab novembar (-38%). Zašto je on bio relativno slab? Jer je novembar 2020. godine bio neuobičajeno jak. On je prevazišao isti mesec 2019. godine za 47%; oktobar (+53%) a decembar (+89%). Na taj način je tradicionalno slab decembar 2020. godine zabeležio rast unosa tereta od 1% u odnosu na najjači mesec prethodne godine (septembar 2019. godine). Posledice pandemije se ovde pokazuju u promenjenom ponašanju potrošača, kao i proizvodne i trgovinske branše. Tendencija da se sirovine i gotovi proizvodi uzimaju iz najbližeg okruženja i profitira od kraćih lanaca snabdevanja se naslutila već u proleće 2020. godine, a ona je zatim našla konačnu potvrdu.
Period posle bregzita: Nesigurnosti usporavaju tokove robe
Polet zbog kupovina za crne dane radi povećanja zaliha u Velikoj Britaniji opada. Kratko pre konačnog bregzita na Badnje veče 2020. godine, britanski kupci su se snabdeli poslednjih meseci u godini. Te zalihe su prema podacima DSLV Bundesverband Spedition und Logistik u DVZ izveštaju „Bregzit: poput zatišja pred buru“ dovoljne verovatno za još dve do tri nedelje. Neposredan uticaj na kretanje broja tereta TIMOCOM-ov transportni barometar zbog toga još nije mogao zabeležiti. Prema navedenom izveštaju časopisa Deutsche Verkehrs-Zeitung DVZ od 11. januara 2021. godine, preduzeće Dachser, koje zastupa Jens Lengefeld, Head of Partner, Hub & Traffic Organization, je opisalo „stanje oko nove godine kao mirno“.
Nesigurnosti u oblasti carinskih odredbi kontinentalna evropska preduzeća, kao što su Flash Europe International, Baiersdorf i BASF u izveštaju identifikuju kao jedan od najvećih izazova. Prema rečima potparola BASF-a „carinjenje se odvija besprekorno“, ali ovo se ocenjuje kao trenutno stanje. Prevoznici reaguju različito na povećane administrativne troškove, a time potrošnju vremena zbog strožih kontrola i novih postupaka sa dokumentacijom upravo u oblasti životnih namirnica i hemikalija. O idejama da se poveća osoblje za transporte za UK se diskutuje isto koliko i o smanjenu izvoza na ostrvo.
Koliko snažno će bregzit uticati na relacije za Veliku Britaniju, a takođe za Irsku - pokazaće transportni barometar.