Nakon nedostatka vozača sada i nedostatak skladišnog prostora? „Ne“, misli Gunnar Gburek, TimoCom-ov potparol.

Nakon nedostatka vozača sada i nedostatak skladišnog prostora? „Ne“, misli Gunnar Gburek, TimoCom-ov potparol.

1. Prednosti kratkoročnog iznajmljivanja prostora još nisu prepoznate

Pružaocima logističkih usluga kao i njihovim klijentima i dalje su potrebni dugoročni zakupi kako bi kontrolisali svoje fiksne troškove i pravili odgovarajuće planove. Ali klijenti traže i kratkoročne kapacitete. Kolebanja na tržištu i time manja mogućnost planiranja proizvodnih špiceva zahtevaju sve veću fleksibilnost. Tako bi se npr. moglo desiti da su klijentu potrebne manje količine robe od planiranih ili da robu treba isporučiti na drugo mesto i u drugom momentu. Za ovo bi dobro privremeno rešenje bio kratkoročni zakup skladišta,

ali mnogi skladištari očigledno imaju problem sa tim. Kratak rok je često povezan sa visokim troškovima adaptacije skladišta za određenu namenu pa se to onda ne isplati jer npr. razmaci između pregrada na rafovima ne odgovaraju. Pri tom kod kratkoročnih zakupa uglavnom nije bitno da raspoloživa mesta na rafovima budu optimalno iskorišćena. Kod trajanja zakupa od nekoliko nedelja u obzir dolazi i blok skladištenje. Tržište za kratkoročna skladišna mesta je atraktivno pre svega zbog toga što se ovde slično kao i kod dodatnog utovara u prevozničkim poslovima ostvaruju veće marže. Osim toga logističari preko berze skladišta mogu ostvariti nove kontakte i time proširiti sopstveno polje poslovanja.

 

2. Decentralizovana skladišta se ne uzimaju u obzir

Proizvodna i trgovinska preduzeća uglavnom preferiraju da svoju robu distribuiraju sa jednog velikog centralnog skladišta kako bi smanjila administrativne troškove.  Posebno u proizvodnim špicevima ona gube svoju agilnost i vreme. Ovde decentralizovana skladišta nude dodatne mogućnosti: Uz pomoć berze skladišta roba kao što su npr. čokoladni deda-mrazovi može se odmah direktno smestiti u odgovarajuće distributivne regione. Na taj način se štedi duži transport koji je tokom nedostatka skladišnog prostora skup i deficitaran. Osim toga na taj način na početku sezone kao preduzeće možete reagovati brže i fleksibilnije jer je roba već uskladištena u blizini distributivnog centra.

3. Međuskladištenje gotovo da nije poznato

Prevoznici često čekaju sa svojom robom i ne dolaze na ideju da je kratkoročno privremeno uskladište na zakupljenim skladišnim mestima. Tako npr. čekate više sati ili čak dana dok se npr. prijem robe ponovo ne otvori. Za to vreme prolazi dragoceno vreme tokom kojeg ne zarađujete novac ili čak ugrožavate sledeći nalog. Pri tom se ova okolnost može pretvoriti u prednost - uz pomoć berze skladišta. Preko nje se može naći odgovarajuća mogućnost skladištenja kod nekog ponuđača skladišta u blizini gde se roba može privremeno smestiti. U idealnom slučaju ponuđač skladišnog prostora čak isporučuje robu klijentu u najkraćem mogućem roku, tako da se može direktno nastaviti sa sledećom turom. Na kraju krajeva u vremenu nedostatka vozača je verovatno neekonomično „staviti sa strane“ vozača na neodređeno vreme.

 

4. Interni tok informacija sadrži nedostatke

Ukoliko se u okviru sopstvene organizacije ne zna za kratkoročno slobodne skladišne kapacitete, oni se ne mogu koristiti. Kod velikih logističkih preduzeća ili udruženja ovi problemi se mogu rešiti uz pomoć zatvorenih korisničkih grupa. Ovde su slobodni skladišni kapaciteti odmah vidljivi i partneri mogu između sebe nuditi više funkcija ili druge funkcije skladišta od onih koje sami imaju na raspolaganju. To povećava konkurentnost i smanjuje troškove. Ako se onda još i celina automatizuje odgovarajućim interfejsom između uprave skladišta i berze skladišta, jednim klikom bi se mogao imati pregled slobodnih kapaciteta širom Evrope. Zaposleni u distribuciji bi direktno na mreži mogli videti gde su slobodna mesta i koliko ih ima i mogli bi da ih brzo i jednostavno prodaju.

 

Prelazak u budućnost: Slobodna mesta na digitalnoj karti

U budućnosti bi bilo zamislivo pravljenje neke vrste mape sa poznatim podacima o skladišnim mestima na kojoj bi se u svakom momentu u realnom vremenu moglo saznati gde se nalaze trenutne slobodne površine. Kako bi se posao sa logističkim nekretninama u budućnosti odvijao efikasnije, skladišni kapaciteti uvek moraju biti prikazani u skladu sa aktuelnim stanjem u pogledu broja, trajanje i svojstava (npr. suvo ili hladno skladištenje, blok skladištenje, automatizovano ili viljuškarem). Samo u tom slučaju nalogodavac može imati jasan pregled svih raspoloživih kapaciteta i kao kod berze tereta tražiti tačno ona mesta koja su vam zaista potrebna.