Rat u Ukrajini – posledice na logistiku i transport
Kada je počeo rat sa Ukrajinom, srpske medije su preplavile slike kamiona, koji su stajali nekoliko dana blokirani na rumunskoj granici. Ipak, to je bio samo početak priče koja će kasnije imati uticaja ne samo na srpsku već i na svetsku logistiku.
Nakon pet meseci od početka rata u Ukrajini, nema zemlje koja ne oseća bar neke ekonomske posledice ovog sukoba. Lanci snabdevanja koji su već bili ozbiljno ugroženi pandemijom sada su ponovo na testu usled novonastalog sukoba.
Inflacija svakog dana raste, a čak ni najveći ekonomski stručnjaci nemaju odgovor na pitanje „šta će biti sutra“?
Značaj Ukrajine i Rusije na međunarodni transport
Rusija je jedan od najvećih svetskih proizvođača energije, sa 10% svetskog izvoza mineralnih goriva i sa jednom trećinom evropske potrošnje energije. Cene sirove nafte su 24. februara odmah skočile i premašile su 110 dolara po barelu, dok su evropski indeksi cena prirodnog gasa i uglja porasli za 129% i 74%.
Ukrajina i Rusija su takođe glavni dobavljači poljoprivrednih proizvoda. Zajedno, ove dve zemlje čine 16% svetskog izvoza žitarica, 14,4% izvoza đubriva i 10% izvoza biljnog ulja. Globalna dostupnost žitarica biće ugrožena ako sankcije ne budu ukinute do kraja godine. Veće cene goriva, vojna aktivnosti i ekonomske sankcije će izazvati turbulencije u lancu snabdevanja, što će rezultirati i većim troškovima.
Internacionalni transport i rast cena
U zavisnosti od trajanja sukoba, mnogi stručnjaci predviđaju da će se posledice osećati do kraja ove, a možda čak i naredne godine. Magazin Forbes upozorava da će uticaj rata biti vidljiv i u narednoj deceniji u Evropi, dok ostatak sveta i Amerika neće osetiti neke značajne posledice.
Već smo doživeli u poslednjih nekoliko meseci nagli skok cena osnovnih životnih namirnica i energenata. Analitičari tvrde da najgore tek dolazi, a to je ugrožena profitabilnost malih i srednjih preduzeća, dok će oporavak svetke ekonomije biti znatno usporen.
Ipak, treba imati u vidu da sada govorimo samo o procenama, a ono što nas očekuje je neizvesnost, a to je ono što muči srpske privrednike. Novi paketi najavljenih sankcija znatno otežavaju poslovanje i pristup naših kompanija Ruskom i Beloruskom tržištu, dok je sa Ukrajinom poslovanje kompletno obustavljeno.
Zbog toga je očekivano da cene transporta rastu. S obzirom da je prilaz Crnom Moru blokiran, prevoznici moraju da biraju duže, a samim tim i skuplje rute. Transport robe prema Rusiji se i dalje obavlja ali je i on otežan.
Sva roba koja ide ka Rusiji podleže rigoroznoj kontroli od strane EU carinika, dok je situacija znatno otežana usled blokiranja pojedinih graničnih prelaza. Ovo ne samo da dodatno povećava vreme provedeno na granicama, nego i vreme provedeno u tranzitu.
Prelazi se između 500 i 700 kilometara više nego kada se išlo kroz Ukrajinu, a troškovi su porasli između 300 i 500 evra po kamionu.
Međutim, na rast cena ne utiču samo gorivo i blokirani granični prelazi, već i brojne poteškoće u angažovanju radne snage i vozača koji nisu spremni da rade u uslovima povećanog rizika. Treba napomenuti da i mnoga osiguravajuća društva izbegavaju da osiguraju robu koja ide ka ovim državama. Takođe, mnogi smatraju da intermodalni transport može biti odgovor na trenutnu krizu, kao što je bio slučaj u doba pandemije.
Kako manjak vozaca utiče na međunarodni transport
Čak i pre rata je postojao manjak kvalifikovanih vozača, a sada je situacija alarmantna. Prema nekim procenama, vozači iz Rusije, Belorusije, Poljske i Ukrajine su manje prisutni na Evropskom tržištu, upravo zbog rata, pa je teretni kapacitet smanjen za 7%.
Takođe mnogobrojni izveštaji prenose da se veliki broj Ukrajinskih vozača vratio iz Evropskih zemalja kako bi branili svoju domovinu. Mnoge transportne kompanije u Poljskoj se suočavaju sa manjkom vozača takođe. Preko 100.000 Ukrajinskih vozača je bilo zaposleno u Poljskoj koji su samo preko noći odlučili da napuste Poljsku i vrate se u svoju domovinu.
Sa druge strane, ovo može biti šansa za srpske vozače i transportne firme, koji žele da prošire svoje poslovanje. Preko kompanije TIMOCOM i berze tereta pronađite aktuelne ponude i klijente u inostranstvu. Ako imate sporne klijente ili ne uspevate da naplatite svoje usluge, možete koristiti inkaso uslugu - Međunarodna naplata potraživanja.
Sve usluge su objedinjene u okviru jedinstvenog TIMOCOM interfejsa.
Lanac snabdevanja je ugrožen
I dan danas se suočavamo sa posledicama rata u Ukrajini. Prema zvaničnim podacima, Srbija iz Rusije najviše uvozi naftu i gas, a rekordne cene nafte na tržištu povećavaju cene finalnih proizvoda. To smo mogli da iskusimo iz prve ruke što se tiče životnih namirnica.
Skočile su cene ne samo hrane iz uvoza već i cene mnogih domaćih proizvoda. Cene pojedinih namirnica su rasle iz meseca u mesec, a građani Srbije su najviše osetili poskupljenje ulja i mesa. Ovo ne treba da nas čudi jer je cena hrane u svetu poskupela za oko 30%.
U narednim mesecima možemo očekivati i veće cene žita, samim tim brašna i hleba jer je Ukrajina jedan od najvećih proizvođača žitarica.
Šta posle rata?
Prema poslednjim podacima preko 300.000 kompanija u Evropi i Americi ima dobavljače u Ukrajini i Rusiji. Do sada, rat je se pokazao kao izuzetno opasan po globalnu ekonomiju, a predviđa se da će Rusko-Ukrajinska kriza ubrzati tranziciju sa globalnih na regionalne dobavljače, koja je već počela usled pandemije i Kinesko-Američkog trgovinskog rata.
Sama industrija neće moći da se izbori sa izazovima i vlade će morati mnogo više da se uključe. Već sada, federalne i državne vlade u SAD investiraju novac i aerodrome, luke i drugu infrastrukturu. Sa druge strane, svakodnevne tenzije na relaciji Zapad-Rusija povećavaju neizvesnost, a neusklađenost ponude i potražnje će biti jedan od najvećih izazova za najrazvijenije ekonomije sveta.
