Izazovi i mogućnosti digitalizacije lanca snabdevanja
Umrežavanje digitalnih sistema u transportnoj i skladišnoj logistici nudi industriji i trgovini mnogo potencijala za smanjenje troškova i povećanje efikasnosti, ali oni se retko koriste.
Digitalna komunikacija između skladišta i transportnih, odnosno logističkih preduzeća je uprkos mnogim naporima i dalje analogne prirode. Digitalizacija koči često tamo gde dolazi do medijskih prekida. Utovarna rampa je dobar primer za to. Ovde paletni listovi i otpremnice idu iz ruku u ruke, stavljaju se potpisi i tek onda roba menja područje odgovornosti. Još uvek smo jako daleko od digitalizacije lanca snabdevanja. Pritom bi potpuno digitalizovan proces na ovom mestu bio od neprocenjive koristi ne samo tokom pandemije.
Zašto se na teritorijama skladišta i u pretovarnim centrima logistike još uvek sve odvija kao „u prepotopsko vreme“, dok smo se sa klijentima i poslovnim partnerima u mnogim drugim oblastima naše svakodnevice odavno digitalno umrežili? Razlog: Realni interfejsi od ulaza, odnosno izlaza robe, pa sve do transportnih vozila su višeslojni i komplikovani. Shodno tome se odvijaju i putevi komunikacije između vozača i radnika u skladištu. To dovodi do toga da se mnogi podaci naloga još uvek moraju ručno evidentirati. Tek ponekad postoji mogućnost da se podaci iz sistema upravljanja skladištem ili Warehouse Management System (LVS/WMS) mogu direktno preneti u sistem upravljanja transportom (TMS) ili obrnuto. Često jednostavno nedostaju potrebni interfejsi. Osim toga mnogi programi ne poseduju sposobnost da automatski komuniciraju sa drugim.
Međutim, posebno u trenutnoj vanrednoj situaciju zbog korone direktan kontakt između vozača i radnika skladišta nosi sa sobom povećan rizik po zdravlje. Nije ni čudo da mnoga preduzeća zbog toga pokušavaju da ga po mogućstvu speče. Trenutno se lični kontakt u procesu pretovara i izvršenja naloga uopšte može opravdati samo uz striktno poštovanje bezbednosnih i higijenskih mera. Pritom je itekako moguće transportovanu robu tokom utovara i istovara predati bez kontakta. Za to je potreban samo pogodan softver sa odgovarajućim interfejsima.
Bez interfejsa ne može
Za preduzeća duž lanca snabdevanja ovi interfejsi su sve važniji. Kako bi se osmislili što je moguće troškovno i vremenski efikasniji lanci snabdevanja neophodna je sveobuhvatna digitalizacija, koja pokriva ceo put od proizvodnje preko skladišne i transportne logistike do kupca. Što se ovaj virtuelni put više približava stvarnosti, to je jednostavnije upravljati lancima snabdevanja u potpunosti bez papira i time medijskih prekida i prikazati ih. Potpunom digitalizacijom svih informacionih procesa povezanih sa nalogom lanac snabdevanja dobija na efikasnosti i transparentnosti (ključna reč: End-to-End-Visibility) koja suštinski povećava bezbednost i efikasnost. Logistički procesi se tako mogu povezati sa danas u velikoj meri automatizovanim procesima u intralogistici.
Jasna definicija podataka koji se razmenjuju je odlučujuća
Bitan momenat za funkcionalnu digitalizaciju i uspešno umrežavanje je jasno definisanje svih podataka koji se prenose. Svi programi poseduju svoj sopstveni izvorni kod u kojem su definisani svi parametri. To počinje prilikom unosa osnovnih podataka, ide preko označavanja težine prilikom utovara pa sve do unosa načina plaćanja. Kako bi programi partnera mogli razumeti jezik drugog, potreban je Application Programming Interface, skraćeno API . Ovi programi obezbeđuju da različita softverska rešenja ugovornih partnera mogu bez problema razmenjivati svoje informacije o nekom nalogu. U njima je jasno opisan svaki detalj. Pri tom se radi o detaljima kao što je jasna definicija jedinica težine. Mora biti jasno da li je teret naveden u tonama ili u kilogramima. Ovaj jasan opis se odnosi na sve podatke koji se razmenjuju tokom lanca snabdevanja. Tako digitalni lanac snabdevanja mora 1:1 odgovarati stvarnosti. Samo tako može uspeti razmena podataka bez greške.
Svaki zaposleni mora stajati iza digitalizacije
Koje pretpostavke moraju biti ispunjene kako bi povezivanje transportnih i skladišnih logističkih procesa uspelo? Da bi se stvarnost mogla virtuelno perfektno pokriti, mora biti uključen svaki zaposleni. Jer bez transparentnosti svih nivoa za svako skladište, svako transportno i logističko preduzeće će biti teško da digitalno odslika svakodnevnu količinu rada. Često se radi o malim stvarima koje ponekad znaju samo radnici skladišta, vozači i dispečeri. Već i podaci kada se klijent najbolje može dobiti i koja dokumenta su mu neizostavno potrebna su od odlučujućeg značaja za optimalan proces digitalizacije i uspešnu transformaciju.
